Nevidljiva… Nepobediva…

Kroz tebe sija nevidljiva svetlost. Ne vidiš je uvek, ali kada se umiriš, obično je osetiš. Kada svaki tvoj trud ostane neprimećen, sediš u tišini, plačeš u samoći, ponekad se osetiš kao žrtva, jadno… bol postane nesnosna. Kad dođe do prelomne tačke, budiš se kao iz noćne more i čitavo telo ti drhti, otpušta. Ne možeš više da podneseš, u tom trenutku odstupaš, pružaš ruke i hvataš se za Božanski izvor u sebi.

Počinješ da otkrivaš netaknute emocije, nezalečene delove, ranjivost deteta koje si nekada bila. Polako prepoznaješ to dete i jedino što ona želi jeste da ti kaže kako se oseća. Kako se svet čini velikim, strašnim mestom u kome te sve i svako može raplakati, sve navesti da izgubiš moć. To dete traži tvoju podršku i rame za plakanje, ali kako da joj sve to pružiš kada se i sada, eonima kasnije, boriš?

Ali dete zna istinu, ima urođenu mudrost koju smo svi pokopali jednom davno. Dete baca tu svetlost na tebe. Njoj je potrebna tvoja pomoć, njoj je potrebno da ostaneš živa, da se boriš, izlaziš na kraj i učiš. Ona zavisi od tebe. Ne možeš da je napustiš, ne posle svega što ste prošle.

I zato ona baca sve sjajniju svetlost, diše i usađuje poslednji atom snage u tvoje biće. Potrebna si joj. Neće ti dozvoliti da izmakneš. Žrtvovaće sve što jeste da bi se ti razvijala i preživela.

A ti ćeš to primiti k znanju. Ustaćeš, skupiti volju i najzad naći način. Svaki dan novi je početak, uvek možeš da napraviš taj maleni korak ka ženi koja želiš da postaneš. Ka bunaru života u sebi. Naučićeš da piješ iz njega, gasiš žeđ u njemu, ližeš rane pored njega, tražiš ljubav u njemu.

Nećeš odustati. Nećeš dozvoliti da ti krhkost i osetljivost budu lično oružje za uništenje. Pametno ćeš birati oružje. Tvoja ranjivost može da se preobrazi u jačinu i otpornost.

Samo daj sebi šansu. Pravi greške, uči na njima, progledaj malo sebi kroz prste. Nesavršena si, lepa, znatiželjna, izvanredna i tako autentična. Nikada nisi ni sanjala da ćeš dogurati dovde, zar ne? Oduvek si mislila da ćeš posrnuti i na smrt iskrvariti kod prve prepreke. Ali vidiš, na putu si naišla na stotine prepreka. Ogulila si kolena, srce ti je slomljeno, skoro da si izgubila dušu i veru, osećala se očajno i usamljeno, ali uspela si. Do današnjeg dana.

Čestitam! Da si zavisila od bilo koga drugog, izgubila bi bitku. Ali ti i samo ti si uspela da se digneš na noge i nastaviš. Zato ti se divim. A ja, devojčica u tebi, nikada neću dozvoliti da se predaš. Malo se nagni unapred, vetar biva sve jači, i nastavi da hodaš.

Advertisements

Invisible… Invincible…

There’s an invisible light shining through you. You cannot always see it, but when you calm down, you usually feel it. When all of your efforts turn out to be unnoticed, you sit in silence, weeping to yourself, sometimes feeling victimized and miserable… the pain becomes unbearable. When it reaches the tipping point, you wake up as if from a nightmare and your whole body starts shivering and letting go. You can’t take it anymore, this is the moment to step back, reach out your hands and grab that Divine source within you.

You start revealing the emotions untouched, the raw parts unhealed, the vulnerability of a child you once were. You begin recognizing that child and the only thing she wants to tell you is how she feels. How the world seems like a big, scary place where everyone and everything can make you cry, and everything is making you lose your power. That child is seeking your support and a shoulder to cry on, but how can you give it to her when you’re struggling even now, eons later?

But the child knows the truth, possesses the innate wisdom we all buried deep down long ago. The child shines the light on you. She needs your help, she needs you to stay alive and fight, cope and learn. She depends on you. You can’t abandon her, not after everything you’ve been through.

So she starts making the light shinier, she breathes and instills the last atom of her strength into your being. She needs you. She won’t let you slip away. She will sacrifice all she is so that you grow and survive.

And you will acknowledge it. You will get on your feet, find a will and eventually find your way. Each day is a new beginning, you can always make that one baby step towards the woman you need to become. Towards the well of life inside you. You will learn to drink from it, quench your thirst in it, lick your wounds in it, seek for love within the well.

You will not give up. You won’t let your fragileness and sensitivity become your means of destruction. You will choose your weapon wisely. Your vulnerability can be turned into strength and resilience.

Just give yourself a chance. Make mistakes, learn from them,cut yourself some slack. You are imperfect, beautiful, curious, amazing and so authentic. You never even dreamed of getting this far, right? You always thought you would stumble and bleed to death at the first obstacle. But you see, there were hundreds of obstacles along the way. You scratched your knees, your heart was torn, you almost lost your soul and faith, you felt desperate and alone, but you made it. Right to this very day.

Congratulations! If you had depended on anyone else to do that for you, you would have lost your battle. But you and only you managed to get back on your feet and carry on. For that I admire you. And I, the little girl inside you, will never let you give in. Lean in just a bit, the wind is getting harsh, and keep walking.

9 znakova da lažemo sebe, a da to i ne znamo

Prevod verzije na engleskom koju možete naći na ovom linku:

https://lonerwolf.com/lying-to-yourself/

Laži su mala tvrđava; unutar nje se osećamo sigurno i moćno. Preko naše male tvrđave laži pokušavamo da upravljamo svojim životom i manipulišemo drugima. Ali tvrđavi su potrebni zidovi, pa ih gradimo. Oni su opravdanja za naše laži. Kao da to radimo da bismo zaštitili nekoga koga volimo, da ne bi osetili bol. Šta god da upali, samo da nam je u redu sa našim lažima. – Viljem Pol Jang

Neiskrenost je crta koju bez problema primećujemo kod drugih.

Osećamo ljutnju, odvratnost i nepoverenje prema onima koji pokušaju da nas obmanu. U stvari, obmana nam je toliko nečastan pojam da provodimo vreme čitajući o sumnjivim političarima i gledajući emisije o ljudima koji lažu i varaju. Potajno nam je dobro kad upiremo prstom u druge jer se tako osećamo moralno pravednima.

Ali istina je sledeća:

Na kraju, većina nas ne vidi da i mi često lažemo – i to sebe.

Na žalost, većina ljudi nije voljna da istraži svoje skrivene tendencije i suoči se sa istinom. Obmana je tako odvratna da bismo je se radije odrekli nego se iskreno suočili sa njom. Na žalost, što se više odričemo mračnih tendencija, sve ih dublje zakopavamo unutar svojih senki i postajemo sve više obmanuti. A što smo više obmanuti, to manje mentalne i emotivne jasnoće imamo i to vodi u velike probleme. Neki od tih problema mogu da nam unište život.

4 razloga zašto lažemo sebe

Ako je obmana toliko odvratna, zašto lažemo sebe? Evo nekoliko razloga:

  • Ugodno je – ne moramo da se suočavamo sa teškom istinom
  • Zgodno je – možemo da nastavimo sve isto da radimo, a da ne moramo ništa da menjamo
  • Osećamo se bolje u vezi sa sobom (čuvamo samopouzdanje)
  • Pomaže nam da izbegnemo odgovornost za sebe i svoja dela

Na primer, čovek koji vara svoju ženu može opravdati svoja dela rečima: “Da mi je samo pružila više naklonosti i ljubavi, ne bih švrljao.” Naravno, ovo opravdanje je oblik samoobmane jer sprečava čoveka da u potpunosti shvati šta je uradio. Takođe mu laganje sebe pomaže da očuva uverenje da je on “dobra i verna” osoba.

Primeri samoobmane

Primer 1: Žena dobija odlično plaćen posao u renomiranoj firmi. Posle nekoliko meseci, počinje da pati od hronične bolesti i paničnih napada. Ubeđena da joj je samo naišao period lošeg zdravlja, nastavlja da obavlja visokostresni posao sve dok ne doživi nervni slom.

Primer 2: Čovek je u vezi sa ženom za koju veruje da mu je srodna duša. On nastavlja da veruje da ga ona voli, čak i kad mu ona nekoliko puta ponovi da želi da raskine.

Primer 3: Student se sprema za ispit. Počinje da odugovlači i odlaže obaveze i govori sebi da nije “raspoložen da uči”. Onda pada na ispitu. A zapravo je odugovlačio jer je bio uplašen od pritiska koji sa sobom nose dobre ocene.

Primer 4: Žena se pridružuje lokalnoj crkvi. Voli da sluša propovedi o ljubavi, prihvatanju i saosećanju. Ali posle toga, shvata da su ostali koji idu u crkvu rasisti, osuđuju i da su zatucani. Ona odlučuje da to ne primećuje, ubeđujući sebe da je na “ispravnom moralnom putu”.

Primer 5: Čovek odlučuje da se zamonaši. Veruje da je doneo tu odluku jer želi da živi religioznim životom. Zapravo, želja mu je da pobegne od problema.

Primer 6: Par voli da putuje. Ali ne uživaju oni u tome da posećuju druge zemlje; uživaju u bežanju od unutrašnjeg osećaja praznine.

Primer 7: Preduzetniku se stalno nude fantastične mogućnosti da proširi biznis, ali on ih odbija. Stalno govori: “Nemam vremena” i”Imam previše posla”. Istina je da ga je strah da to uradi jer nema samopouzdanja.

9 znakova da lažemo sebe

Da li lažemo sebe? Teško je odgovoriti na to pitanje jer je naša samoobmana često nesvesna.

Ali ako posumnjamo da lažemo sebe, treba da čestitamo sebi! Potrebno je dosta hrabrosti i samosvesnosti da čak i pomislimo na to. Može biti strašno prihvatiti činjenicu da možda obmanjujemo sebe, ali to nas može odvesti daleko na putu duhovnosti.

Evo nekih znakova:

  1. Osećamo kao da bežimo od nečega

Teško je priznati… ali osećamo kao da pokušavamo da izbegnemo nešto; možda misao, shvatanje, tešku istinu? Nešto vreba u tami i to nam se ne sviđa. Imamo potrebu da pobegnemo, ali ne znamo zašto.

2. Stalno opravdavamo tuđe ponašanje

Da bismo izbegli istinu, smišljamo izgovore za druge ljude i njihovo loše ponašanje. Na primer, možda govorimo sebi da naš suprug, emotivni nasilnik, samo hoće “da se malo izduva posle posla” ili da je naš prijatelj koji zabija nož u leđa “samo napravio glupu grešku”. Opravdavanje tuđeg ponašanja je mnogo lakše nego suočiti se sa istinom i doneti teške odluke.

3. Stalno opravdavamo svoje ponašanje

“Nisam ga povredila, samo sam ga naučila pameti”. “Ne mrzim svoj posao, samo sam malo pod stresom.” “Ne mogu da se selim, nemam druge opcije.” “Ne plašim se da izađem iz zone komfora, samo sam stvarno zauzeta. “Samoopravdavanje je obmana: s jedne strane verujemo da imamo “dobar razlog”, a sa druge, taj razlog je totalno sranje. Nesvesno znamo da samo smišljamo izgovore, ali to zaboravljamo na svesnom nivou.

4. Nepokolebljivi smo

Ne možemo da preuzmemo krivicu ili odgovornost za nešto što se desilo, već su nam uvek krivi drugi ljudi. Ta sklonost da sebe posmatramo kao nekog ko je uvek u pravu, a drugi uvek greše, krije veliki strah. Ispod te ograničenosti, potajno se plašimo da reagujemo na istinu i, da bismo izbegli realnost, pravimo okorele mentalne barijere i upiremo prstom u druge.

5. Osećamo da nismo autentični

Ne možemo da se oslobodimo osećaja da smo “lažni” ili da se pretvaramo. Unutar sebe imamo osećaj da smo izgubili dodir sa onim što stvarno jesmo. Idemo na mesta na koja ne želimo. Družimo se sa ljudima koji nam se ne dopadaju. Kupujemo stvari koje ne možemo da priuštimo. Smejemo se kad šala nije smešna. Ne znamo šta nas čini srećnim, niti ko želimo da budemo u životu.

6. Radije posmatramo život kroz ružičaste naočari

Više volimo da živimo u svetu snova nego u realnosti. Na primer u vezama, projektujemo svoje fantazije na partnera i verujemo da je sve u redu, čak i kad nije. Idealista u nama veruje da sve možemo da sredimo, ali naš idealizam je oblik bega koji zamagljuje istinu. Da bismo se zaštitili od surove realnosti, radije biramo da svet posmatramo na naivan način.

7. Ne volimo da slušamo tuđe savete

Kada nam prijatelj, kolega ili član porodice ponudi svoje, novo viđenje stvari, odmah se ogradimo. U nama se jave ljutnja, tuga i iziritiranost i često planemo na jadnu osobu koja je pokušala da nam pomogne. Zašto se to dešava? Kada lažemo sebe, favorizovaćemo samo one koji nam to potvrđuju – a ne izazivaju nas. Svako ko nas izazove, čak i sa najboljom namerom, predstavlja rizik od raskrinkavanja laži koju smo sami osmislili.

8. U sebi nosimo duboko ukorenjenu anksioznost

Šta god da radimo, osećamo blagu neprijatnost i nesigurnost koje nas svuda prate. Taj osećaj nelagode koji nas prožima navodi nas da stalno preispitujemo sebe i u sebi se pitamo da li zaista činimo pravu stvar i donosimo najbolje odluke. Ponekad se duboko ukorenjena anksioznost može manifestovati kao griža savesti sa kojom ne želimo da se suočimo i koju pokušavamo da zakopamo.

9. Srce i mozak nam nisu usaglašeni

Pokušavamo da ubedimo sebe da je sve u redu i da imamo kontrolu, ali smo emotivno opustošeni. Možda eksplodiramo od besa ili pokušavamo da sakrijemo suze, i pitamo se odakle te emocije dolaze. Ako smo u velikoj meri odsečeni od srca, možda nam se emocije manifestuju u telu. Naš mozak veruje da je sve sjajno, ali telo je pod stresom, imamo povišen krvni pritisak, infekcije ili druge tegobe.

Kako da prestanemo da lažemo sebe

Svi mi lažemo sebe, bez izuzetka. U stvari, samoobmana je deo ljudske prirode i donekle je korisna za unutrašnji razvoj.

Ako nas ova tema tera da osetimo sramotu ili neprijatnost, nismo usamljen slučaj.

Međutim, moramo da iskreno pogledamo sebe. Laži služe samo da bismo se otuđili od onoga što zapravo jesmo.

Evo nekoliko korisnih saveta:

  • Vodite dnevnik i zapišite svoja iskrena osećanja. To je siguran način da izbacimo sve potisnute misli i osećanja. Ništa ne zadržavajte: prepustite se. Možda će biti potrebno malo vremena da bujica krene, ali samo strpljivo i videćete da je vredno truda.
  • Iskreno preispitajte svoje strahove. Zapitajte se: “Od čega bežim?” Dajte sebi vremena za introspekciju, najbolje je da se osamite. Osamljenost je lako udesiti: jednostavno izdvojte pola sata dnevno da provedete sa svojim mislima. Ako ste zauzeti, promenite prioritete i vidite koje obaveze možete da skratite.
  • Skoncentrišite se na građenje samopouzdanja iznutra. Često samoobmana dolazi od želje da se udovolji drugima i dobije priznanje i potvrda. Vidite da li imate sklonosti ka tome da svoju vrednost tražite izvan sebe. Da li se oslanjate na druge da biste se osećali posebno, vredno i voljeno? Probajte da shvatite koliko je nestabilno i opasno to raditi: u svakom trenutku ta osoba može da se okrene protiv vas i da vam pogazi samopouzdanje. Počnite da tražite odobravanje unutar sebe. Radite na tome da volite sebe i prihvatite to što jeste.
  • Otvorite se za tuđa mišljenja. Drugačije viđenje stvari je uvek vredno, čak i kad nije ispravno. Međutim, često oni najbliži nama na neverovatan način vide istinu koju mi ne vidimo. Zato se ne zatvaratej, nego slušajte.
  • Shvatite koje su vam potrebe, a koje želje. Potrebe su uvek iskrene, želje mogu da budu varljive. Šta vam stvarno treba? Za čim vam srce i duša žude? Odgovorite na ova pitanja i oslobodićete se samoobmane.

***

Nema potrebe za kažnjavanjem ili okrivljavanjem sebe ako otkrijete da se lažete. Većina nas nenamerno laže sebe, to je mehanizam kojim se štitimo. Zato budite dobri prema sebi. Niste “loše osobe”: vi ste samo ljudska bića sa manama.

9 Signs You’re Lying to Yourself Without Knowing It was originally published on lonerwolf.com

Prevod: Jelena Rakic

Futile trying

Whatever you do, however you do it, some people will always think that you are lying, plotting, having all kinds of ulterior motives. Justifying won’t help. Every step you make will be the wrong one, each word destructive, each and every smile held against you.

Soon you’ll find yourself justifying your actions to your reflection in the mirror. The fastest way to madness is trying to persuade people to change their opinions if they already firmly believe in something. That’s the moment to snap out of it and save your dignity and common sense.

Do not prove, do not demonstrate, do not justify, do not beg for understanding, do not try… Keep trying and you’ll gradually lose yourself, bit by bit, until you’re finally sucked into quicksand.

8 vrsta unutrašnjeg konflikta i kako pronaći mir


Prevod verzije na engleskom koju možete naći na ovom linku:

https://lonerwolf.com/internal-conflict-types/

Mozak i srce kao da su vam razdvojeni.

Želite da uradite nešto, ali deo vas vrišti: “NEMA ŠANSE!”

Verujete u nešto, ali nikako da dopustite da delate u skladu sa time.

Imate osećaj da je nešto dobro, ali isto tako i da nije.

Kako naći smisao u svom tom haosu, unutrašnjem konfliktu? Kao da se mozak topi i počinjete da očajavate.

Ako mislite da je previše takve zbunjenosti, odmah prestanite. Napravite pauzu šta god da radite, zažmurite i duboko udahnite.

Šta je unutrašnji konflikt?

Unutrašnji konflikt znači imati suprotstavljena psihološka uverenja, želje, nagone ili osećanja. Do njega može doći u bilo kom trenutku i vezano za bilo šta: vezu, posao, religiozna uverenja, moralna načela i društvene ideologije.

Jedan od primera unutrašnjeg konflikta vidi se kod osobe koja veruje u prava žena, ali ne odobrava abortus. Unutrašnji konflikt se javlja u vezama u kojima osoba voli svog partnera, ali se ne oseća emotivno dostupnom. U religioznom svetu, unutrašnji konflikt se javlja kada se čovek susretne sa doktrinom/učenjem koje mu nije prijatno.


Zašto dolazi do unutrašnjeg konflikta?

“Najgora bitka u čoveku vodi se između onoga što zna i onoga što oseća.”

Kada doživimo unutrašnji konflikt, dolazi do neslaganja između srca i glave.

Naše srce ima posebnu vrstu intuitivne inteligencije. A odrastamo u društvu gde je razmišljanje glavom dominantno, te postajemo zbunjeni i dezorijentisani kada upletemo srce u svakodnevne situacije. Lako je slušati šta glava kaže, bez razmišljanja se povinovati onome čemu nas drugi uče i na logičan način planirati život. Ali u srcu nam je posebna vrsta inteligencije koja je nelinearna, suptilna i često veoma apstraktna. Ne postoje formule i pravila vezana za inteligenciju srca: na nama je da se uskladimo sa unutrašnjim glasom i to je ono što nas često toliko zbunjuje.

Inteligencija vezana za um nam pomaže da definišemo život, da znamo u kom pravcu idemo i da budemo praktični. Ali inteligencija koja dolazi od srca nam udahnjuje život i istinu. Ako ne slušamo srce, živimo životom bez duše, koji ne ispunjava i nije autentičan. A ako ne slušamo glavu, živimo u apsolutnom haosu.

Kao što se da primetiti, potrebna je ravnoteža. Potrebno je slušati i glavu i srce, ali mi često više pažnje usmerimo na jedno od ta dva, i tada se javlja unutrašnji konflikt. Kada naša dela nisu u skladu sa našim vrednostima, neizbežno je da se javi osećaj nelagode, čak i sramote.

Šta stvara unutrašnji konflikt?

Do unutrašnjeg konflikta dolazi iz mnogobrojnih razloga. Često ne postoji samo jedan uzrok, već dosta faktora koji uključuju:

  • Uverenja i pravila koje smo nasledili od roditelja
  • Religiozna uverenja i dogme kojima smo naučeni
  • Društvene vrednosti i ideale koje smo usvojili odrastajući

Jednostavnije je reći da što više mentalnih uverenja, ideala, očekivanja i želja imamo, veća je verovatnoća da će doći do unutrašnjeg konflikta.

8 vrsta unutrašnjeg konflikta

1. Moralni konflikt

Moralni konflikt se javlja kada imamo sukobljena uverenja o nečemu što je vezano za našu ličnu etiku. Na primer, kada osoba veruje u ljudska prava, ali ne veruje u eutanaziju. Ili osoba ceni kada se govori istina, ali laže da bi spasila nečiji život.

2. Seksualni konflikt

Seksualni konflikt se često prepliće sa drugim vrstama unutrašnjeg konflikta (na primer religioznim ili moralnim). Na primer, osoba može da bude verni Hrišćanin, ali da otkrije da je homoseksualac. Ili osoba ceni monogamnu vezu, a u seksualnom smislu joj više odgovara da bude u poligamnoj.

3. Religiozni konflikt

Religiozni konflikt je česta pojava. Na primer, osoba veruje da voli Boga, ali joj je teško da prihvati da takva “ljubav” osuđuje ljude na večni pakao posle smrti. Ili je osoba religiozna, ali veruje i u korišćenje marihuane u medicinske svrhe. Kada se upletu naučni dokazi, do religioznog konflikta može doći kod osobe koja vrednuje i istinu i religiozna uverenja.

4. Politički konflikt

Do političkog konflikta dolazi kada se osoba oseća rastrzano između svojih uverenja i verovanja političke partije koju poštuje. Na primer, osoba može da veruje u Ameriku, ali ne veruje u plaćanje poreza. Osoba može da poštuje određenu političku stranku, ali da se ne slaže sa njihovim stavovima o zdravstvenom sistemu.

5. Ljubavni konflikt

Do ljubavnog konflikta dolazi kada volimo nekoga, a želimo da uradimo nešto što bi tu osobu povredilo. Na primer, volimo svoju decu, ali verujemo da treba da ih udarimo da bi bili poslušni, što dovodi do osećaja krivice. Ili možda volimo svog partnera, ali ne možemo da tolerišemo neke njegove navike i zbog toga padamo u vatru. Takođe možemo da volimo nekoga i želimo da ga zadržimo, ali shvatimo da moramo da ga pustimo.

6. Konflikt vezan za predstavu o sebi

Možete imati određenu predstavu o sebi, na primer: “Zovem se…… Ja sam strpljiva, ljubazna i saosećajna. Ja sam jedan neorganizovani umetnik koji se bori za prava životinja… itd.” Do unutrašnjeg konflikta dolazi kada naiđemo na dokaz koji protivreči našem uverenju o sebi. Na primer, osoba koja veruje da je iskrena može da doda par laži u svoju radnu biografiju da bi dobila željeni posao. Neko ko je ponosan na to što se zdravo hrani možda ne želi da se odrekne cigareta. Osoba koja za sebe misli da je saosećajna može da konstantno prezire neku drugu osobu. Ili osoba za sebe veruje da je moralna, ali uživa da kupuje odeću za koju zna da je napravljena u fabrici gde se radnici izrabljuju na najgori mogući način.

7. Interpersonalni konflikt

Interpersonalni konflikt se preliće sa drugim unutrašnjim konfliktima (konfliktom vezanim za predstavu o sebi i ljubavnim konfliktom). Ova vrsta konflikta se javlja u društvenim situacijama kada želite da se ponašate na jedan način, ali to uradite na drugačiji. Na primer, osoba mrzi da priča o sportu, ali pravi se da je za to zainteresovana kada o sportu ćaskaju kolege. Introvertna osoba nema mnogo energije, ali spolja se prikazuje kao neko ko pršti od energije da bi se uklopila. Ili nas uvredi prijatelj, ali ćutimo o tome iako želimo da mu kažemo.

8. Egzistencijalni konflikt

Egzistencijalni konflikt podrazumeva osećaj nelagode i zbunjenosti u vezi sa životom, pogotovo kada se sukobe dve oprečne želje ili uverenja. Na primer, i voliš i mrziš život u isto vreme. Ili želiš da živiš punim plućima, ali ne želiš da menjaš bilo šta ili izađeš iz zone komfora. Egzistencijalni konflikt može da bude usmeren i na svet, na primer, želiš da spaseš planetu,  ali istovremeno misliš da je planeta osuđena na propast.

Kako pronaći mir

Koji je uzrok unutrašnjeg konflikta? Vezivanje za uverenja, želje i očekivanja.

Jednostavno rečeno, sva naša patnja se javlja kada verujemo u svoje misli, umesto da ih vidimo onakvima kakve zaista jesu: prolazni talasi energije u mozgu. Da li mi kontrolišemo svoje misli? Ne. Da kontrolišemo, uvek bismo birali da mislimo na lepe i harmonične stvari. Mi čak i ne znamo koja nam je sledeća misao, sledećih deset misli. Ako već ne kontrolišemo misli, kako one mogu da imaju bilo kakvo značenje sem ako im mi ne damo to značenje?

Evo nekih predloga za postizanje mira:

  • Napravite razliku između intuicije i straha. Glas intuicije koji dolazi iz srca je veoma jasan, snažan i neemotivan. Međutim, glas straha je nejasan i pun emocija.
  • Na duže staze, koji izbor bi bio najpametniji? Kada nam je govor srca dominantan, donosimo ishitrene i nepromišljene odluke. Tada na scenu stupa mozak: smotrenost. Smotrenost je mudrost. Sa ograničenim znanjem koje sada imate, koji bi izbor bio najpametniji na duže staze?
  • Izvagajte razloge “za” i “protiv”. Ako se borite da razjasnite nešto, uzmite list papira i podelite ga na dva dela. Navedite sve razloge “za” i “protiv”.
  • Shvatite koji vam je prioritet broj 1. Do unutrašnjeg konflikta često dolazi kada nemamo jasne prioritete. Koji je vaš najveći prioritet trenutno? Šta najviše vrednujete?
  • Koja pogrešna uverenja vam podgrevaju zbunjenost? Koja lažna, obmanjujuća ili tuđa verovanja dovode do unutrašnjeg konflikta u vama? Zapišite svoj problem na papiru, a pored toga napišite “Zašto?” Na primer, želite da zadržite posao, ali isto tako žudite da budete kod kuće sa svojom decom. Kada sebi dosta puta postavite pitanje zašto, možda otkrijete da verujete u to da ste gubitnik i neuspešna osoba ako ostanete kod kuće sa decom i da ste to uverenje prisvojili od drugih.
  • Budite nemilosrdno iskreni: čega se plašite? Ispod svakog unutrašnjeg konflikta leži strah. Čega se zaista plašite? Ponekad odgovor na to pitanje razjašnjava i usmerava.
  • Šta je “manje od dva zla”? Ako morate da birate – kao da vam je neko uperio pištolj u glavu – koju biste odluku doneli?
  • Usvojite perspektivu budućnosti. Iz perspektive nekoga ko je na samrtnoj postelji, za čim ćete najviše žaliti?
  • Šta pruža otpor? Jedan od jednostavnih načina da saznate šta je ono što “nije suđeno” jeste da se preispitate šta uzrokuje najveći otpor u vašem životu. Zapamtite da život teče bez napora. Naše misli i želje presecaju tok. Da li se možda držite za brod koji je odavno otplovio?
  • Koji pristup je više vezan za ljubav? Da li cenite svoju autentičnost ili ono što “mislite” da treba da radite/budete? Koji pristup ili izbor je više usklađen sa istinom, ljubavlju?
  • Da li možda postoji još neki bitniji problem duboko sakriven ispod svega toga? Ponekad unutrašnji konflikt zapravo krije veće probleme koje treba preispitati da bi se našlo rešenje, kao što su negativna uverenja o sebi, stid sa kojim se nismo suočili ili rane koje nosimo iz detinjstva.
  • Opustite um. To je odličan način da razvijete nove tačke gledišta. Probajte sa meditacijom, slušanjem umirujuće muzike ili vežbanjem bivanja u sadašnjem trenutku. Često najbolji odgovori dolaze kada ih ne tražimo.
  • Odaberite da prestanete da učestvujete. Da li vam je baš ovog trenutka potreban odgovor? Ponekad je bolja opcija dozvoliti životu da ide u pravcu u kojem treba da ide, nego da na silu idete drugim putem. Vejn Dajer je rekao: “Konflikt ne može da se održi ako u njemu ne učestvujete”.

8 Types of Internal Conflict and How to FindPeace of Mind was originally published on lonerwolf.com

Prevod: Jelena Rakic

Uzalud pokušavaš

Šta god da radiš i na koji god način, neki ljudi će uvek misliti da lažeš, kuješ paklene planove, imaš zadnje namere. Nijedno opravdanje neće pomoći. Svaki tvoj korak biće pogrešan, svaka reč pogubna i svaki osmeh uzet za zlo.

Ubrzo ćeš zateći sebe kako se pravdaš svom odrazu u ogledalu. Najbrži put do ludila je pokušavati da čoveka ubediš u suprotno ako već čvrsto veruje u nešto. Tada je trenutak da se trgneš i sačuvaš dostojanstvo i zdrav razum.

Ne dokazuj, ne pokazuj, ne opravdavaj, ne moli za razumevanje, ne pokušavaj… U pokušavanju ćeš polako gubiti deo po deo sebe, sve dok te ne proguta živo blato.