Šta sam naučila za ovih trideset i kusur i čega se religiozno pridržavam

Razmišljam se odakle da počnem. Ako krenem od samog početka i uhvatim se objašnjavanja uzročno-posledičnih veza do detalja, biće mi potrebno nekoliko dana ili nedelja, a onda mogu da se bacim i na pisanje knjige. Zato ću se ovde držati principa “manje je više” i probaću da budem sažeta. Koliko ja to umem da budem. A ne umem. I ne volim. Ali da probam.

Elem, uoči svog trideset i sedmog rođendana, poželela sam da na papir stavim neke od najbitnijih stvari koje sam naučila, kao i neke od mojih svetih rutina. Lični svet izgleda potpuno drugačije kad imaš 20 i 30 godina, a ovaj moj trenutni se uveliko izmenio u poslednje tri godine. Način na koji razmišljam, prioriteti kojih se držim, razgovori koje biram, ljudi kojima dopuštam ili ne dopuštam da budu deo mog “cirkusa” i avanture…

  1. Emocije su prolazna stvar. Gosti koji navrate. Poželjno je i zdravo saslušati šta imaju da kažu, neke su čak toliko bitne da mogu da te usmere i nauče nečemu, ali većina samo dođe i prođe. Nasmej se, isplači, promeni nešto ako želiš i kreni dalje.

Ja sam prepuna raznoraznih emocija, često me preplave i naprave haos, ali se potrudim da ih osvestim, dam sebi oduška tako što ili pričam o tome ili đuskam uz glasnu muziku ili pevam iz sveg glasa ili plačem dok ne izbacim sve iz sebe.

  1. Kad mi treba odmor, nateram se da usporim. Telo je jedna savršena mašina koja će ti uvek staviti do znanja šta mu treba. Ako ga ne slušaš ili namerno ignorišeš, mrcvariće te zahtevima sve dok ne onemoćaš.

Naučila sam da je najjednostavnije i najefikasnije da stanem i napravim makar i kratku pauzu kad osetim jak umor, nelagodu, nevoljnost da obavim nešto što sam zacrtala. Ako sam u prilici – legnem, raširim se preko celog kreveta, opustim sve mišiće i samo “postojim”. Dišem. Ponekad i zaspim.

  1. Ne možeš da utičeš na to šta će ti neko reći, kako će se ponašati, da li će te uvrediti i uzeti u obzir tvoje želje i potrebe. Ali na svoju reakciju i na to kako ćeš dalje da se nosiš sa tim, na to možeš da utičeš i to je divno 🙂

Zadržavam i maksimalno koristim svoje pravo da se svakog jutra probudim i krenem ispočetka. Da uz božanstven ukus prve kafe ostavim sve jučerašnje čarke i gluposti za sobom i u novi dan krenem kao da sam se tek rodila.

  1. Deca su najveći učitelji. Bez zadnje namere će izvući iz tebe ono najlepše… i najgore – sve ono što misliš da si nekada davno tako lepo spakovao sa sve mašnicom i ugurao pod tepih… a onda taj isti tepih ostavio u nekom kontejneru. Da bi sa decom izašao na kraj, jedini uslov je da prvo izađeš na kraj sam sa sobom. Zato je roditeljstvo nešto najteže na svetu, a istovremeno i ono što je neophodno da bi osetio i pružio pravu, bezuslovnu ljubav i izvukao iz sebe maksimum.
  2. Kad smo kod bezuslovne ljubavi, da se ne lažemo. Možeš da je osećaš samo prema svojoj deci. Tačka. Možeš bezuslovno da PRIHVATIŠ nekoga sa svim manama i vrlinama, da se nekako pomiriš sa tim, ali bezuslovno voleti i praštati je moguće samo u odnosu roditelj – dete.
  3. Uvek gledaj da si sebi na prvom mestu. Moja mama ima jako mudru izreku: “Kad pokušaš da udovoljavaš drugima, može da se desi da na kraju niko ne bude zadovoljan. Kad ugađaš sebi, onda si uvek na dobitku jer je barem jedna osoba zadovoljna (ti).”
  4. Kad mi se ćuti i kad želim da budem sama, više ne postoji nijedna sila koja me u tome može zaustaviti. Moje vreme je samo moje. Ne želim da ga delim ni sa kim.

I da, uvek ću uveče pre odabrati da pročitam nešto ili se posvetim sebi nego što ću izaći negde ili slušati isprazne priče. I sasvim sam zadovoljna time.

  1. Kako se bližim 40-oj, zaista mi je sve manje bitno šta ko misli o meni, mojim izborima, načinu na koji vaspitavam decu ili provodim vreme. Odavno se držim onog tri “F” pravila (bolje zvuči na engleskom): If you’re not Feeding me, Fucking me, or Financing me, then your opinions really don’t matter.
  2. Od kako sam dobila decu, više ne koristim puder, samo rumenilo. Ne zato što ne stižem, već zato što sam svoje lice i telo prihvatila u potpunosti. Veći deo života me je bilo sramota što imam pege, iako su drugima bile simpatične, pa sam se gušila u puderu. Te iste pege su u međuvremenu izbledele, a da ja nisam ni primetila. Sada ponosno šetam ono što je ostalo od njih.

A što se tela tiče, ono me sluša i kad sam prema njemu nemarna, a i pomoglo mi je da ovako krhka na svet donesem dva divna deteta. Zato više nemam šta da mu prebacim, meni je svetinja.

  1. Pretpostavka je majka svakog zajeba, kažu ljudi. Ako ne verujete, posmatrajte sebe ili zapisujte svoje pretpostavke, pa vidite u kojoj ste zabludi.

Mnogo je lakše biti direktan, otvoreno pitati i razjasniti. Ne živimo u trileru.

  1. Mi visokosenzitivni i koji preterano brinemo, teško se suočavamo sa svakodnevnim izazovima. Naučila sam da barem ublažim sve to. Kad se izgubim u brigama i vidim da to ne vodi nikuda, stopiram se i predam štafetu životu da malo brine umesto mene i reši neke probleme. Kad već ne može sudove da mi opere, neka se lati ovih ozbiljnijih stvari.
  2. Iz svakog dana “isisam” ono što je lepo i time se hranim. Ono što mi se ne dopada probam da prihvatim i shvatim kao lekciju i da ga ne vučem sa sobom sutra i prekosutra. I zaista, ali zaista uživam u svemu što radim, makar to bilo i odlaganje zimske garderobe. Uvek pokušavam da budem prisutna u trenutku i da se koncentrišem na ono što radim.
  3. Od kako sam prošle godine ostala bez koliko-toliko sigurnog posla, suočila sam se sa strahom od promene i naučila da je moguće uživati i u nečemu što nije sigurica. Plus sam stekla iskustvo u radu sa decom što mi je nekada bio bauk.
  4. Opraštam sebi. Idem dalje. Učim. Shvatam koliko sam nesavršena, koliko grešaka pravim i koliko me sve to oblikuje na jedan zanimljiv način.
  5. I polako oslobađam dete u sebi. Ono dete koje sam jednom sahranila u dubini svoje duše i zabranila mu da se igra, mašta i zanosi.
  6. Ne bojim se godina, ne muči me to što starim i što ne uspevam da antiridom rešim sve bore oko očiju. Što više prihvatam sebe i radim ono što volim, sve mi je komotnije u svojoj koži. Što i vama želim 🙂

I za kraj serija fotografija, da obojimo malo današnji dan ❤

20180411_102325a

Photo by M. Rakic

Leave a comment, I would love to hear what you think.

                                                       And don’t forget to follow 🙂 ❤

Advertisements

Hello Spring, I love you

Dugo nisam pisala, pa neka ova objava bude novi početak. Ali u slikama. Uživajte 🙂

Haljina Northland 

Torbica (vintage, ja sam dodala cirkončiće)

Photo by M. Rakić

Leave a comment, I would love to hear what you think.

                                               And don’t forget to follow 🙂 ❤