Sebi od mene, meni od sebe

Kad jesen pokuca na vrata, obuzme te tuga. Kraći dan, beskrajna tama pokrene tvoju tamnu lavinu. Krenuće zadržane suze i nagomilan jad.

Vrištaćeš da te neko voli, ali samo ja ću te čuti. Ja koja živim u tebi.

Opominjaću te, podsećati da te volim više od ikoga. Više i od samog Boga.

Moliću te da padneš na kolena, pokažeš sebi ljubav. Ti ćeš je opet tražiti na napuštenim mestima, u ljudima koji nikada nisu tu.

Čeznućeš da voliš, da te vole i stalno ćeš zaboravljati da voliš mene. Mene u sebi. Sebe u meni.

Zato ću te iznova podsećati. Neću stati. Još nisi naučila, vodiću te korak po korak. Da ti obrišem znoj, previjem rane, pružim ruku da ustaneš.

Dok ne osvestiš…

Da nisi sama. Da si vredna ljubavi. Da imaš šta da ponudiš. Da nisi sazdana samo od grešaka. Da je sve u tebi.

Kad to budeš razumela, bićeš ispunjena. Boleće te ostali, ali najdublje ćeš zaseći kad zanemariš sebe. Kad odlučiš da zataškaš svoje želje. Prigušiš svoj glas.

Kako budeš saznavala, jedan po jedan oblak će se razmicati. Da dopuste da ukrstiš svoj sjaj sa blještavilom sunca. Sjaj tuđih reči i dela nikada nisu uspeli da te obasjaju. Tvoj unutrašnji sjaj dovoljan je da zagreje i utopli svaki tvoj deo.

Da, lakše je preklinjati, tražiti od drugog. Ti ćeš koračati težim putem. Otkrivaćeš svoj sjaj bacanjem senke na laži koje si sebi servirala. Boli koje si sebi nanela. Na obmane u koje si poverovala.

I naučićeš da ne očekuješ. Prihvatićeš ono što jeste… ili pustiti. Nećeš tražiti da te vole samo na tvoj način. Iz sebe ćeš crpeti snagu i sokove. Nepresušni su.

Onda kad pustiš da te povedem. Da ti pokažem kako se poštuje, voli i teši.

U tebi sam. Čekam te.

rustic333

❤ Leave a comment, I would love to hear what you think.

🙂
❤

And don’t forget to follow

Advertisements