Uzalud pokušavaš

Šta god da radiš i na koji god način, neki ljudi će uvek misliti da lažeš, kuješ paklene planove, imaš zadnje namere. Nijedno opravdanje neće pomoći. Svaki tvoj korak biće pogrešan, svaka reč pogubna i svaki osmeh uzet za zlo.

Ubrzo ćeš zateći sebe kako se pravdaš svom odrazu u ogledalu. Najbrži put do ludila je pokušavati da čoveka ubediš u suprotno ako već čvrsto veruje u nešto. Tada je trenutak da se trgneš i sačuvaš dostojanstvo i zdrav razum.

Ne dokazuj, ne pokazuj, ne opravdavaj, ne moli za razumevanje, ne pokušavaj… U pokušavanju ćeš polako gubiti deo po deo sebe, sve dok te ne proguta živo blato.

7 unutrašnjih arhetipova koji uništavaju samopouzdanje i samopoštovanje

Prevod verzije na engleskom koju možete naći na ovom linku: https://lonerwolf.com/inner-archetype-examples/

Nedostatak ljubavi prema sebi je u korenu svakog oblika anksioznosti, depresije, usamljenosti i praznine koju ljudi osećaju.

Svako od nas u nekom trenutku ima problema sa samopouzdanjem i samopoštovanjem na niskom nivou. U svetu koji nas uči da su materijalna bogatstva i dostignuća važniji od duše i mudrosti, nije čudo što se mnogi od nas iznutra osećaju slabo i kao da imaju ozbiljne nedostatke.

Ako osećamo da nemamo dovoljno samopouzdanja i samopoštovanja, jako je bitno da postanemo svesni svog unutrašnjeg arhetipa. I ne samo to, već i da volimo i u potpunosti prihvatimo sebe takve kakvi jesmo. Time će stisak arhetipa popustiti.

Šta su arhetipovi?

Otac analitičke psihologije, Karl Jung, govorio je da svi mi imamo univerzalni nesvesni um i nazvao ga “kolektivnim nesvesnim”. Kolektivno nesvesno je deo uma koji sadrži sva duhovna, simbolička i mitološka iskustva i znanje o postojanju. Arhetipi su šabloni koji ljudima pomažu u fizičkom, mentalnom i emotivnom razvoju.

7 unutrašnjih arhetipova

Posle Junga, mnogi psiholozi i mislioci su identifikovali veliki broj arhetipova koji u izvesnoj meri postoje u nama. Mnogi arhetipovi su pozitivni ili neutralni (npr. vizionar, ratnik, inženjer, saputnik, umetnik…), ali su neki od njih i destruktivni.

Svaki arhetip koji nosimo u sebi nam je poslužio u nekom trenutku. Bez obzira na to da li smo tako uspeli da privučemo pažnju ili budemo prihvaćeni u detinjstvu, ili jednostavno da se sprijateljimo sa ljudima, svaki arhetip nam je na neki način pomogao. Međutim, kao odrasli prerastemo određene arhetipove. Postepeno, umesto da od njih imamo koristi, arhetipovi nas podrivaju i ranjavaju.

Na žalost, mnogi od nas čitavog života vuku za sobom te stare i nevažne arhetipove. Nismo svesni da nam baš ti arhetipovi potajno oduzimaju veru, samopouzdanje i volju koji su nam potrebni da bismo iskusili radost, kreativnost i mir.

Što više postajemo svesni arhetipova, lakše ćemo moći da ih se oslobodimo. Sada je pitanje: kojih se arhetipova navedenim u daljem tekstu i dalje držimo?

Zavisnik

Drugi nazivi: radoholik, potrošač, kockar, halapljivac, hedonista

Postoje razni oblici zavisnosti. Možemo biti zavisni od fizičkih stvari kao što su hrana, cigarete, alkohol, droga, novac i seks. Možemo biti zavisni od pojmova kao što su slava, uspeh i lepota. I možemo biti zavisni od emocija kao što su odobravanje, ljubav i prihvatanje drugih.

Zavisnički arhetipovi u nama dovode do toga da verujemo da ljudi, emocije, situacije i objekti VAN NAS SAMIH mogu da nas učine srećnim. Na žalost, to nam oduzima ličnu moć i čini robovima onoga čemu težimo.

Koja lekcija treba da se nauči: Ništa izvan nas samih ne može da nam donese ljubav, sreću, odobravanje ili prihvatanje – MI moramo da pronađemo sve to unutar sebe da bi zaista trajalo i donelo nam mir.

Prosjak

Drugi nazivi: izgnanik, lutalica

Prosjak u nama pristupa životu tako što su mu polazne tačke nemaština, oskudica i osiromašenost. Kada Prosjak vlada našim životom, stalno zavisimo od ili se oslanjamo na druge da bismo pronašli sigurnost, sreću i blagostanje.

Prosjakom u nama vlada ovo pogrešno uverenje: “Ja nemam ništa vredno. Potrebni su mi drugi da mi pomognu i podržavaju me”. I zato kada životu pristupimo krenuvši od unutrašnje oskudice, stalno teramo sebe u situacije koje pojačavaju taj osećaj.

Koja lekcija treba da se nauči: Naše misli utiču na našu realnost. Ako verujemo da oskudevamo i da nemamo šta da ponudimo, naš život će postati odraz toga. S druge strane, ako verujemo da već imamo i da posedujemo darove koje možemo da delimo sa ostalima, život će nam pokazati baš to.

Fanatik

Drugi nazivi: perfekcionista, zabrinut, opsednut kontrolom, zanesenjak

Fanatik je strastven i ima inicijativu, ali je i sklon tvrdoglavosti i neurotičnosti. Ako nam je unutrašnji Fanatik neuravnotežen, možemo postati opsesivno zabrinuti, perfekcionisti ili osobe koja moraju sve da iskontrolišu.

Fanatik se najviše bavi kontrolom. To može da stvori dosta tenzije, zdravstvenih problema i problema u vezama. 

Koja lekcija treba da se nauči: Jedina stvar u životu koju možemo da kontrolišemo jeste kako MI vidimo život i kako mu pristupamo. Ne možemo u potpunosti da kontrolišemo situacije u spoljašnjem svetu, kao ni ljude. Potrebno je shvatiti da je život više od sigurnosti, bezbednosti i uspeha. Naučimo da olabavimo stisak i da unesemo više spontanosti u život.

Sudija

Drugi nazivi: kritičar, istraživač

Mi ljudi imamo prirodni nagon za procenjivanjem. Procenjujemo situacije da bismo videli jesu li opasne ili ne, procenjujemo da bismo pronašli idealnog partnera, da bismo došli do jasnoće i razboritosti u svakodnevnim situacijama. Sve je to prirodno. Ali često nam se sve toliko okreće oko glave da zanemarujemo srce.

Kada je sudija u nama neuravnotežen, uvek će da analizira i prekoreva nas. Negativan unutrašnji dijalog je često povezan sa nevaljalim unutrašnjim Sudijom koji ne zna kada je dosta.

Koja lekcija treba da se nauči: Procenjivanje je normalna stvar, ali da li nam samoprocena i samosuđivanje više šteti nego što nam koristi? Setimo se da sebi pokažemo popustljivost, ljubaznost, objektivnost i oproštaj – kao što bi i pravi sudija učinio.

Mučenik

Mučenik u nama očajnički žudi za pohvalom, obožavanjem i osećajem sopstvene vrednosti kao rezultatom grandioznog samopožrtvovanja. Mučenik će često preuzeti ulogu čuvara (staratelja) i pobrinuće se za svačije potrebe sem svojih. Međutim, kada našeg unutrašnjeg Mučenika drugi ne cene dovoljno, onda pribegavamo nametanjem griže savesti i manipulaciji.

Unutrašnji Mučenik u nama dolazi iz duboko povređenog dela sebe. U tim delovima verujemo da je sopstvena vrednost rezultat onoga što RADIMO, a ne onoga što mi prirodno JESMO.

Koja lekcija treba da se nauči: Ne moramo da žrtvujemo sve svoje potrebe, želje i snove zbog drugih da bismo se osetili vrednim ljubavi i vrednim uopšte. Nama je to već urođeno.Preuzmimo odgovornost za svoju sreću i naučimo kako da volimo sebe bez straha.

Saboter

Drugi nazivi: uništitelj, serijski ubica, ludi naučnik

Kao i ostali arhetipovi, i Saboter je prirodni deo u ciklusu života i smrti. Mračna strana Sabotera jeste ta što može da razvije nezasit apetit za uništenjem.

Najveći problem koji Saboter može da nam napravi je samouništenje. Kada smo duboko ranjeni i puni mržnje prema sebi, Saboter je gnevni prijatelj koji uništava sve na našem putu. Veze, prijateljstva, karijera, zdravlje, mentalna stabilnost – ništa neće stati na put Saboteru.

Koja lekcija treba da se nauči: Koji deo nas oseća da nismo vredni slobode, radosti i ljubavi? Preispitajmo duboka osećanja bezvrednosti i načine na koji truju i narušavaju naše životne odluke. Treba naučiti da se poštuje, uvažava i voli ona osoba kakva jesmo.

Žrtva

Drugi nazivi: rob

Žrtvovanje nam omogućava da prepoznamo ranjivost, ali kada zaglibimo u njega, može da nas obogalji.

Najveći problem koji nam Žrtva pravi je odricanje od lične moći. Kada ne preuzmemo odgovornost za svoj napredak, blagostanje i zadovoljstvo, životi nam liče na muku i jad bez početka i kraja. Ali, samo donekle se drugi mogu kriviti za sopstvenu tugu ili nesreću.

Koja lekcija treba da se nauči: Prestanimo da krivimo druge ljude za svoje neuspehe i razočaranja. Mi smo žrtve samo onda kada MI sebe napravimo žrtvom. Umesto toga, preuzmimo ulogu borca: to je mnogo moćnija uloga koja vodi do razvijanja samoodgovornosti.

Kako povratiti samopouzdanje i samopoštovanje

Posle čitanja ovog teksta i prepoznavanja svog arhetipa (ili više njih), treba da razmislimo o njima. Zapitajmo se: “Kako ovaj arhetip utiče na moje misli, osećanja i dela?” O tome možemo da pišemo, pričamo sa nekim od poverenja, osamimo se i razmišljamo, ili odaberemo nešto drugo što će nam pomoći u introspekciji.

I konačno, naš zadatak nije da mrzimo, uništavamo ili potiskujemo arhetipove u sebi. Dozvolimo sebi da ih na miran način prihvatimo i shvatimo. Možemo da cenimo uloge koje je arhetip odigrao za nas u životu, ali onda postanimo spremni da ih pustimo i nastavimo dalje. Možemo imati i svoje rituale koji će nam u tome pomoći.

Tekst preuzet sa sajta http://www.lonerwolf.com, prevod: Jelena Rakić

7 Inner Archetypes That Cripple Your Confidence and Self-Respect was originally published on lonerwolf.com

Our Bios

Aletheia Luna:

Aletheia Luna is an influential spiritual writer whose work has changed the lives of thousands of people worldwide. After escaping the religious sect she was raised in, Luna experienced a profound existential crisis that led to her spiritual awakening. As a psychospiritual counselor, tarot reader, and professional writer, Luna’s mission is to help others become conscious of their entrapment and find joy, empowerment, and liberation in any circumstance. See more of her work at lonerwolf.com.

Mateo Sol:

Mateo Sol is a prominent psychospiritual counselor and mentor whose work has influenced the lives of thousands of people worldwide. Born into a family with a history of drug addiction, schizophrenia, and mental illness, Mateo Sol was taught about the plight of the human condition from a young age. As a spiritual counselor and mentor, Sol’s mission is to help others experience freedom, wholeness, and peace in any stage of life. See more of his work at lonerwolf.com.

fotografije: http://www.pixabay.com

Neću “Crni petak”

Svake godine me iznova iznenade objave/reklame vezane za Black Friday. Prvo kad vidim to “Crni petak”, asocira me na tragediju, patnju, stradanje, strah. A onda me iznenade ljudi koji su skloni tome da preuzmu običaje koji nisu vezani za njihovu tradiciju i kulturu.

Ako se već prate ti silni popusti na “Crni petak”, možda nije naodmet podsetiti se da je to tamo negde u sklopu Dana zahvalnosti. Ljudi proslave jednom godišnje, skupi se familija jer su raštrkani ko zna gde i ne viđaju se često, potuku se za artikle na popustu i svi srećni. Usput odrecituju poneku izjavu zahvalnosti i ubrzo sve proguta svakodnevna rutina.

Ne kažem da treba da spremite ćurku i zovete rodbinu, mrmljate o zahvalnosti punih usta dok se rođaci krste u sebi i sažaljevaju vas. Pričam o istinskoj zahvalnosti. Onoj koja nema veze sa tržnim centrima, punom trpezom i komadom garderobe zaboravljenim u uglu ormara.

Sprdali smo se na račun “Lidl”-a, to jest više smo bili tužni, a meni su oni koji hrle ka “Ikei”, “H&M”-u i sličnim prodavnicama u vreme popusta, takođe tužni. Ništa se ne razlikuju od prve skupine. U stvari, tužniji su mi, jer misle da su bolji od ljudi koji su hteli hranu za manje pare. Nekako smo više “fensi” ako se ne blamiramo zbog banana, pu pu, već idemo na viši nivo, guraćemo se zbog košulje.

I opet ću se vratiti na zahvalnost. Na čemu ste danas zahvalni, a da niste obišli neku radnju sa brendiranim stvarima ili kupili bilo šta?

Pre neki dan je duvao jak vetar, prozori su se tresli. Sve saksije na terasi su odletele, čak je i veš sa žice pao. Sećam se da sam ležala uveče pored dece, taman su zaspale, i osetila zahvalnost što sam u toplom. Ušuškana. Pored njih koje su zdrave iako sline na tone izbacujem, fobiju sam više dobila od čišćenja nosa, kao i one. Setila sam se svega što sam tog dana pojela i osetila radost (ništa posebno i vredno fotografisanja nisam pojela). Imala sam dovoljno para da deci spremim večeru, imala sam posla, imala struju da operem veš, toplu vodu da se okupam. Grlila sam se i smejala sa svojim ćerkama. Posmatrala ih iz prikrajka dok smišljaju nove igre i scenarija. Una mi je pred spavanje rekla: “Mama, ja tebe volim najviše na svetu.” Prvi put sam to čula od nje, tako formulisano, ona inače nije sklona izlivima ljubavi. Shvatila sam da i kad sumnjam u sebe, uvek dajem sve od sebe i to je dovoljno.

Kišni dani dođu i prođu, ali svakog dana postoji barem jedna stvar vredna pomena i zahvalnosti. Makar to bila prva šolja kafe.

I svoju decu učim da se pred spavanje pomole i zahvale za bitne stvari (“Mama, nismo se Bogali” 😀 ) i uvek ih pitam koji im je deo dana bio omiljen. Raduje me što nikad ne pomenu nešto što im je kupljeno, toliko o tome koliko deci znače nove igračke ili glupe grickalice. Uvek se sete igre, smejanja, šetnje, drugara iz vrtića, roditelja, babe i dede, crtanja, vežbanja, plastelina, muzike. Uvek se zahvalimo za hranu, zdravlje i što nas Neko čuva.

Postoji toliko stvari na koje ne možemo da utičemo, često zbog toga osećamo bespomoćnost i prepuštamo se očaju. Nema se para, previše je toplo, previše hladno, šef nam je za vratom, porodica uvlači u svoje brige, ali uvek ima nešto drugo. Onaj trenutak kad se osamiš, stopiš se sa tišinom i pristaneš da zaista budeš iskren prema sebi. Onaj delić tebe koji niko ne može da ti uzme. Navedi taj delić da ti prizna šta je danas bilo lepo. Možda će ti biti potrebno malo više vremena ako prolaziš kroz krizu ili si tužan, ali nastavi da grebeš. Kad budeš skinuo onaj prvi sloj očaja i malodušnosti, osvesti sledeći sloj i vidi šta je to na čemu si zahvalan. Neka je samo jedna stvar, na konju si.

Uživajte u svakom petku i neka nijedan ne bude crni. Obojite svaki dan zahvalnošću, birajte lepšu boju.

Hvala na čitanju 🙂 Kliknite na “Follow” ili ostavite koji komentar, zahvalna unapred 🙂 ❤

Bez glasa

Ne stiže glas. Da li je poslat u mislima?

Sretnete se ponekad na zamišljenoj liniji, životi vam se na mah isprepliću. Tvoje muke, njegove muke. Tvoja nada, njena vera.

Ponekad susret ostavi trag. Katkad prođe neprimetno.

Nebo prošara munja i u par sekundi preseče sve želje, osećanja i molitve. U tim trenucima misli su vam jedno, molite se istom Bogu.

A zatim svako pođe svojim putem, pognute glave u novi, već proživljeni dan.

Danas je nije obuzela želja da čuje reč. Danas se samo pita kako si. Da li je rutina uspešno uspostavljena? Da li su planovi popucali po šavovima u predvečerje? Da li je san ponovo izmicao kao sena? Da li si se grčevito držao svoje tuge i molio da sklopiš oči? Da li je peklo u grudima? Ili si na tren okrznut srećom? Osećanjem pripadanja i mira? Poseti li te ikada mir? Ili i dalje lutaš i tražiš ga na nemogućim mestima?

Danas joj nije bitno što više ne čuje reč.

Hoće da zna da si tu. Tamo. Negde. Bilo gde.

Samo da si tu.

Ne treba joj reč. Samo odapni jednu misao ka centru Univerzuma.

Ona će je prepoznati. I uhvatiti.

Jer i ona je tu. Ovde. Negde.

Ne čeka. Ali ume da prepozna.

9999999999999999999999999999999999999-3cut.jpg

Sreća

999cut.jpgMožda ne zna šta je sreća.

Možda uvek i jeste srećna, ali ne prepoznaje.

Možda nije rođena za sreću.

Možda je sreća za nju kratkotrajni dašak vetra. Ne bi znala šta sa njom da potraje.

Možda su joj sreća površne stvari.

Možda je niko nije naučio sreći.

Ili nije uspela da bude naučena.

Možda je prestala da zaranja u dubine duše i srca.

Možda je često toliko bolelo da je odlučila da je gotovo sa paprenim plaćanjem te cene. Kada je broj ujeda realnosti nadmašio svaku nadu i porušio fino sagrađene kule u oblacima.

Možda je poverovala u zablude. Tuđe procene.

Možda je zaboravila namerno. Da uguši tugu… ne znajući da će koprena prekriti i dečije želje, snove i nevinu predstavu o ljubavi.

Nije znala da će urušiti sve, da selektivnog umiranja nema.

I sada traga za srećom.

Luta, nije sigurna gde će je naći, mada joj nazire obrise. Blizu je… kao da je u njoj samoj.

Jako je želi i zna da će je naći.

Samo da raščisti nagomilani pepeo…

 

9999cut.jpg9999999cut99999999cut999999cut.jpg99999cut.jpg

❤ Leave a comment, I would love to hear what you think.

                          And don’t forget to follow 🙂 ❤

Photo by Z. Petković