Ne mogu, nisam više mlada i zgodna

Malopre u prodavnici odsutno razmičem ofingere, razgledam garderobu, došla sam malo da proluftiram glavu. Iz polusna na nogama u realnost me vraćaju dve žene koje glasno pričaju pored mene.

“Meni se sviđa kako ti stoji taj kaput. Uzmi ga.”

“Ma neću. Nismo mi više mlade i zgodne pa da se ovako oblačimo.”

Okrenem se, a ona se ogleda u ogledalu i vidi joj se na licu da joj se kaput dopada. Žena otprilike 50 godina, izgleda normalno, kaput isto tako. Crn, elegantan, ma sve regularno.

Ujedem se za jezik da ne prokomentarišem jer sam umorna i napeta i znam da će komentar da mi bude previše oštar i ubitačan. Omašiću poentu jer ću se previše emotivno uneti.

Krećem kući i razmišljam se.

Žene moje drage… Ko vam je usadio u glavu sva ta uverenja o tome kako treba da izgledate u određenom starosnom dobu, koji kroj i boju treba da nosite? Ko vam je dao instrument za merenje mladosti i zgodnoće? Ko vas je naučio da koristite brojke, a možda matematiku nikada i niste volele, da biste pravile proračun o tome koji broj ide uz koji komad odeće? Pogotovo ako vam se taj komad dopada i lepo vam stoji?

Zar da dođete u divne, zrele godine, a da i dalje ne udovoljite sebi jer niste dovoljno mlade, dovoljno pametne, dovoljno zgodne, dovoljno bogate, dovoljno štaveć? Po čijim to kriterijumima? Jer same ih niste izmislile, sigurno.

Koji je to trenutak kad žene postaju dovoljno DOBRE da urade nešto za svoju dušu?

Ili čekate da vam pukne film, razbolite se, poudajete ćerke i oženite sinove, pa da onda malo sebi date oduška?

Šta tačno čekate?

Molim vas samo da obratite pažnju: to što mislite, a onda i govorite o sebi i svom telu slušaju vaša deca. Vaše ćerke. Ako ćerka sluša majku koja stalno o svom telu govori sa nipodaštavanjem i nezadovoljstvom, ako stalno mora da se drži neka dijeta jer niste dovoljno mršave, zgodne i bogtepitašta, džabe se trudite da je vaspitavate kao samouverenu. Svojim primerom ćerkama pokazujete da telo mora da ispuni neke norme da bi bilo pohvaljeno i prihvaćeno. A postoje standardi kojima telo možda nikada neće dorasti. Samo se podsećajte redovno da te standarde i norme niste same postavile. Negde ste ih usput pokupile, neko vam ih je ispričao i vi ste ih prihvatile, čule ste ili videle na TV-u ili Internetu šta tamo neko govori o tome kakvo telo je lepo, seksi i poželjno. I koja boja se nosi ove sezone.

Prestanite da se ponašate kao da ćete živeti 300 godina.

To telo vas služi čak i kada niste sjajni prema njemu.

Ponavljam kao papagaj, ali nastaviću to da radim za žene koje su rađale: ako svoj život sada, sa decom, ne možete nikako da uporedite sa životom pre dece, jer dodirnih tačaka nema, zašto poredite svoje telo kakvo je sada sa onim kakvo ste nekada imale? Budite iskrene prema sebi: kome želite da budete “idealne”? Ko ima vajde od vašeg fantastičnog, zategnutog tela bez strija i ožiljaka koje ste nekada imale? Vi? Vaša deca? Ne bih rekla.

Umesto što hitate da brzo posle porođaja dovedete telo u formu, opustite se malo. Uživajte u deci i tom telu koje je obavilo lavovski deo posla. Uživajte u svojoj novoj ulozi koja vas sada oslobađa te trke za prividnim savršenstvom.

I da me neko pogrešno ne shvati. Briga o telu, izbalansirana i redovna ishrana, vežbanje, sve je to potrebno i poželjno. Samo ne dozvolite da vam ono drugo što je potpuno bespotrebno vlada životom i odlukama.

Obucite ono u čemu vam je prijatno. Odaberite boju koja vas je privukla. Pink? A imate 60 godina? Što da ne? Kratka suknja, a nije vam 20 ljeta? Koga briga! Štikla od 20 cm? Naravno! Patike svakog dana? Odlično! Samo udovoljite sebi!

Ako Kim Kardašijan može da napravi onako nakaradnu guzicu i ubedi sebe i svet da je seksi, da je žene kao slepice prate misleći da je to kul, mislim da je krajnje vreme da i ostale žene puste mašti na volju i sa svojim telom i garderobom rade onako kako žele i osećaju. Bez obzira na tuđe komentare i parametre.

4 thoughts on “Ne mogu, nisam više mlada i zgodna

  1. Браво! Потпуно сте у праву. Жена треба да се пријатно осећа у својој кожи и да се допада себи. За друге треба да јој се фућка.

    Liked by 1 person

  2. Meni je sad nametnuta crnina kojoj sam se već nakon par dana uspjela odhrvati. Zašto moramo robovati nekim glupim običajima. Pa to crno mene guši, to nisam ja, a moja tuga (uspomena) je sa mnom bez obzira na boju odjeće. Već me u tamno plavom gledaju u čudu, jedino što sam sigurna da ja neću biti ta gospođa s početka tvoje priče, ja ću si kupiti ono što mi se sviđa bez obzira na godine.

    Liked by 1 person

    1. Ivana, hvala za komentar.

      Imam isto misljenje, boja ne odredjuje stepen necije tuge ili radosti. Emocije i uspomene covek nosi u srcu, to apsolutno nema veze sa bojom odece. Svi smo mi razliciti.

      Ti najbolje znas sta osecas i cak i da nosis crninu narednih 10 godina, nikakav pokazatelj to nije. Neko odabere da je nosi citav zivot, neko par meseci. Sigurna sam da taj neko ko gleda odozgo ne mari za to kojom ga bojom zalis.

      Pozdrav ❤

      Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.