Mojoj deci

Drage devojke moje, znajte da sam uvek tu za vas.

Sigurna luka, mama kojoj možete da kenjkate i požalite se kad god vam dođe.

Dosta puta sam uprskala, nisam uvek na visini zadatka, umem i da vičem i gubim strpljenje.

Ali mnogo više puta sam tu. Sve vreme. Da zajedno nađemo rešenje. Kada ga nema, dovoljno nam je: “Daj mi jedan veliki zagrljaj.”

Kad se sve raspada, ponekad plačemo zajedno. A onda se dugo grlimo i obnavljamo energiju,razmenjujemo ljubav.
Zajedno pevamo, igramo se, smejemo i prepiremo.

U životu ćete naići na razne prepreke, zapitaćete se da li ste dovoljno dobre. Ja sam tu da vas već sada usmeravam i naučim da jeste. Uvek ste dovoljno dobre. Vredne ste ljubavi samim tim što postojite. Moje ruke će uvek biti raširene za vas, srce otvoreno, emocije na izvol’te.

I kad mi kažete da ste ljute na mene i da me više ne volite jer treba da skupite igračke, nastaviću da govorim: “U redu je, ja tebe uvek volim.”

Često uveče kad legnem uvučem se između vas dve i udišem vam miris, cmačem vas, mazim po kosi i molim se za vas. Zahvaljujem što sam imala priliku da još jedan dan provedem u vašem prisustvu.

A ujutru ponovo udahnem taj miris pre nego što se probudite. Ušuškam vas još jednom makar na par minuta. Pričate mi šta ste sanjale dok se oblačimo i ja vas slušam. Slušam moju divnu decu koja iz dana u dan rastu i čije priče postaju sve zanimljivije i šarenije.

Tu sam da vas vaspitam, naučim, podviknem, mazim, ljubim, hranim, tu sam za sve.

Tu sam i u dobru i u zlu, i kad je strašno i kad je smešno, i kad plačemo i kad se kikoćemo, i kad nemam pojma šta radim i kako ću dalje, tu sam.

Uvek ću da se trudim. Dajem. Volim.

Nije uvek kao u bajci, ali ovo bajka jeste sigurno. Vas dve ste bajka i blagoslov. Sa vama ovaj život ima smisla. Vas dve ste svetlo na početku, sredini i kraju tunela. Ono što vi obasjate, zapečaćeno je ljubavlju.

Vaša savršeno nesavršena mama

Šta sam naučila za ovih trideset i kusur i čega se religiozno pridržavam

Razmišljam se odakle da počnem. Ako krenem od samog početka i uhvatim se objašnjavanja uzročno-posledičnih veza do detalja, biće mi potrebno nekoliko dana ili nedelja, a onda mogu da se bacim i na pisanje knjige. Zato ću se ovde držati principa “manje je više” i probaću da budem sažeta. Koliko ja to umem da budem. A ne umem. I ne volim. Ali da probam.

Elem, uoči svog trideset i sedmog rođendana, poželela sam da na papir stavim neke od najbitnijih stvari koje sam naučila, kao i neke od mojih svetih rutina. Lični svet izgleda potpuno drugačije kad imaš 20 i 30 godina, a ovaj moj trenutni se uveliko izmenio u poslednje tri godine. Način na koji razmišljam, prioriteti kojih se držim, razgovori koje biram, ljudi kojima dopuštam ili ne dopuštam da budu deo mog “cirkusa” i avanture…

  1. Emocije su prolazna stvar. Gosti koji navrate. Poželjno je i zdravo saslušati šta imaju da kažu, neke su čak toliko bitne da mogu da te usmere i nauče nečemu, ali većina samo dođe i prođe. Nasmej se, isplači, promeni nešto ako želiš i kreni dalje.

Ja sam prepuna raznoraznih emocija, često me preplave i naprave haos, ali se potrudim da ih osvestim, dam sebi oduška tako što ili pričam o tome ili đuskam uz glasnu muziku ili pevam iz sveg glasa ili plačem dok ne izbacim sve iz sebe.

  1. Kad mi treba odmor, nateram se da usporim. Telo je jedna savršena mašina koja će ti uvek staviti do znanja šta mu treba. Ako ga ne slušaš ili namerno ignorišeš, mrcvariće te zahtevima sve dok ne onemoćaš.

Naučila sam da je najjednostavnije i najefikasnije da stanem i napravim makar i kratku pauzu kad osetim jak umor, nelagodu, nevoljnost da obavim nešto što sam zacrtala. Ako sam u prilici – legnem, raširim se preko celog kreveta, opustim sve mišiće i samo “postojim”. Dišem. Ponekad i zaspim.

  1. Ne možeš da utičeš na to šta će ti neko reći, kako će se ponašati, da li će te uvrediti i uzeti u obzir tvoje želje i potrebe. Ali na svoju reakciju i na to kako ćeš dalje da se nosiš sa tim, na to možeš da utičeš i to je divno 🙂

Zadržavam i maksimalno koristim svoje pravo da se svakog jutra probudim i krenem ispočetka. Da uz božanstven ukus prve kafe ostavim sve jučerašnje čarke i gluposti za sobom i u novi dan krenem kao da sam se tek rodila.

  1. Deca su najveći učitelji. Bez zadnje namere će izvući iz tebe ono najlepše… i najgore – sve ono što misliš da si nekada davno tako lepo spakovao sa sve mašnicom i ugurao pod tepih… a onda taj isti tepih ostavio u nekom kontejneru. Da bi sa decom izašao na kraj, jedini uslov je da prvo izađeš na kraj sam sa sobom. Zato je roditeljstvo nešto najteže na svetu, a istovremeno i ono što je neophodno da bi osetio i pružio pravu, bezuslovnu ljubav i izvukao iz sebe maksimum.
  2. Kad smo kod bezuslovne ljubavi, da se ne lažemo. Možeš da je osećaš samo prema svojoj deci. Tačka. Možeš bezuslovno da PRIHVATIŠ nekoga sa svim manama i vrlinama, da se nekako pomiriš sa tim, ali bezuslovno voleti i praštati je moguće samo u odnosu roditelj – dete.
  3. Uvek gledaj da si sebi na prvom mestu. Moja mama ima jako mudru izreku: “Kad pokušaš da udovoljavaš drugima, može da se desi da na kraju niko ne bude zadovoljan. Kad ugađaš sebi, onda si uvek na dobitku jer je barem jedna osoba zadovoljna (ti).”
  4. Kad mi se ćuti i kad želim da budem sama, više ne postoji nijedna sila koja me u tome može zaustaviti. Moje vreme je samo moje. Ne želim da ga delim ni sa kim.

I da, uvek ću uveče pre odabrati da pročitam nešto ili se posvetim sebi nego što ću izaći negde ili slušati isprazne priče. I sasvim sam zadovoljna time.

  1. Kako se bližim 40-oj, zaista mi je sve manje bitno šta ko misli o meni, mojim izborima, načinu na koji vaspitavam decu ili provodim vreme. Odavno se držim onog tri “F” pravila (bolje zvuči na engleskom): If you’re not Feeding me, Fucking me, or Financing me, then your opinions really don’t matter.
  2. Od kako sam dobila decu, više ne koristim puder, samo rumenilo. Ne zato što ne stižem, već zato što sam svoje lice i telo prihvatila u potpunosti. Veći deo života me je bilo sramota što imam pege, iako su drugima bile simpatične, pa sam se gušila u puderu. Te iste pege su u međuvremenu izbledele, a da ja nisam ni primetila. Sada ponosno šetam ono što je ostalo od njih.

A što se tela tiče, ono me sluša i kad sam prema njemu nemarna, a i pomoglo mi je da ovako krhka na svet donesem dva divna deteta. Zato više nemam šta da mu prebacim, meni je svetinja.

  1. Pretpostavka je majka svakog zajeba, kažu ljudi. Ako ne verujete, posmatrajte sebe ili zapisujte svoje pretpostavke, pa vidite u kojoj ste zabludi.

Mnogo je lakše biti direktan, otvoreno pitati i razjasniti. Ne živimo u trileru.

  1. Mi visokosenzitivni i koji preterano brinemo, teško se suočavamo sa svakodnevnim izazovima. Naučila sam da barem ublažim sve to. Kad se izgubim u brigama i vidim da to ne vodi nikuda, stopiram se i predam štafetu životu da malo brine umesto mene i reši neke probleme. Kad već ne može sudove da mi opere, neka se lati ovih ozbiljnijih stvari.
  2. Iz svakog dana “isisam” ono što je lepo i time se hranim. Ono što mi se ne dopada probam da prihvatim i shvatim kao lekciju i da ga ne vučem sa sobom sutra i prekosutra. I zaista, ali zaista uživam u svemu što radim, makar to bilo i odlaganje zimske garderobe. Uvek pokušavam da budem prisutna u trenutku i da se koncentrišem na ono što radim.
  3. Od kako sam prošle godine ostala bez koliko-toliko sigurnog posla, suočila sam se sa strahom od promene i naučila da je moguće uživati i u nečemu što nije sigurica. Plus sam stekla iskustvo u radu sa decom što mi je nekada bio bauk.
  4. Opraštam sebi. Idem dalje. Učim. Shvatam koliko sam nesavršena, koliko grešaka pravim i koliko me sve to oblikuje na jedan zanimljiv način.
  5. I polako oslobađam dete u sebi. Ono dete koje sam jednom sahranila u dubini svoje duše i zabranila mu da se igra, mašta i zanosi.
  6. Ne bojim se godina, ne muči me to što starim i što ne uspevam da antiridom rešim sve bore oko očiju. Što više prihvatam sebe i radim ono što volim, sve mi je komotnije u svojoj koži. Što i vama želim 🙂

I za kraj serija fotografija, da obojimo malo današnji dan ❤

20180411_102325a

Photo by M. Rakic

Leave a comment, I would love to hear what you think.

                                                       And don’t forget to follow 🙂 ❤

Majčinstvo – ne budi prestroga prema sebi / Motherhood – Don’t Be Too Hard On Yourself

Kao prvo, pozdrav svima, a još veći pozdrav svim majkama. Kao što i same znate, biti majka je iskustvo koje se ne može uporediti ni sa čim što ste prethodno doživele, skup najlepših mogućih osećanja, a u isti mah i velikih strepnji. Onog trenutka kada su moje devojčice došle na ovaj svet, počeo je novi život. Dani i godine pre toga postali su nejasni eho Jeleninog bitisanja. Past perfect tense.

Prvih godinu dana je bilo jako naporno, i fizički i psihički. Idealan teren za totalni burnout – neredovna ishrana, nespavanje, strepnja nad decom, nepoznat teren, što sve vodi do velikih sumnji u sebe i osipanja samopouzdanja.

Kako je vreme odmicalo, postajala sam spretnija, pohvatala cake i uspela da dođem do stadijuma kad, zapravo, uživam u svojoj deci. Korak po korak.

Ništa novo neću otkriti u ovom post-u. Samo želim da pružim podršku svim majkama i kažem da je u redu praviti greške. U redu je razmišljati da li si dovoljno dobra.

U redu je isplakati se. U redu je poželeti da možeš da spavaš bar još sat vremena. U redu je da te okolina ne razume, da ti svako priča kako bi trebalo da se ponašaš. U redu je da uveče, kada deca zaspe, uzmeš da pročitaš nešto ili jednostavno uživaš u tišini. U redu je da nekad nemaš volju da se doteraš.

U redu je biti ljudsko biće. Jesi dovoljno dobra. Takva kakva si. Ako nisi zadovoljna trenutnim, veruj mi, biće bolje.

Upijaj svaki lep trenutak sa decom, jer oni su izvor prave radosti. Uči od dece da je jedina sreća živeti u ovoj sekundi, nauči od njih da se udubiš u ono što radiš, da se cela posvetiš, makar to bilo pranje sudova.

Nauči od dece da nije bitno kako izgledaš, nego da se dobro zabaviš i pokažeš osećanja.

I svaki put kad te savlada umor ili stres, zagrli ih. Poljubi, izgnjavi. Deluju kao infuzija 🙂 Ta najdivnija bića na svetu celom koja će te naučiti o životu i sebi više od bilo koga/čega drugog.

Živele majke i njihova deca ❤

Pišite mi koji su izazovi kod vas prisutni kada je u pitanju majčinstvo, volela bih da čujem mišljenja na tu temu.

***

Hi everyone, mothers especially! As you already know, being a mother is incomparable to anything you previously experienced. A set of the most wonderful emotions ever and, at the same time, the biggest fears you could imagine. The moment my two little girls were born, a new life began. All those days and years before their birth turned into a blurred echo of my existence. Past Perfect Tense.

First year was a major physical and mental blow. All the factors gathered perfectly to create a total burnout – eating at irregular times, lack of sleep, anxiety, unknown terrain, all leading to high amounts of self-doubt and gradual destruction of my self-confidence.

As time went by, I became more skillful and came to a point where I actually enjoy my kids. Step by step.

I will not make any great discoveries in this post. I just want to offer my support and kind words to all the mothers out there and tell them that it’s OK to make mistakes. It’s OK questioning yourself whether you’re good enough.

It’s OK to have a good cry. It’s OK to crave one more hour of sleep. It’s OK if the people around you don’t get you and keep telling you how you should behave. In the evening, when your kids are asleep, it’s OK to read a book or just enjoy the silence. It’s OK not to be in the mood for getting all dolled up.

It’s OK being human. You ARE good enough. Just the way you are. If you’re not satisfied with how the things are going, trust me, it will get better.

Savor every moment spent with your kids for they are pure, undiluted essence of joy. Let your kids teach you that happiness means living in the moment, let them teach you to be mindful whatever it is you’re doing, even if it’s just washing dishes.

Let them teach you that looks don’t matter. What matters is that you have fun and show your feelings.

And every time you’re gripped by fatigue or stress, hug your kids. Kiss them, cuddle with them. Children have the same effect as intravenous infusion 🙂  Those most wonderful creatures in the world will teach you all you need to know about life and yourself.

Long live mothers and their children ❤

Leave a comment, I would love to hear what you think.

And don’t forget to follow 🙂 ❤

Photo by Miloš Rakić