Mojoj deci

Drage devojke moje, znajte da sam uvek tu za vas.

Sigurna luka, mama kojoj možete da kenjkate i požalite se kad god vam dođe.

Dosta puta sam uprskala, nisam uvek na visini zadatka, umem i da vičem i gubim strpljenje.

Ali mnogo više puta sam tu. Sve vreme. Da zajedno nađemo rešenje. Kada ga nema, dovoljno nam je: “Daj mi jedan veliki zagrljaj.”

Kad se sve raspada, ponekad plačemo zajedno. A onda se dugo grlimo i obnavljamo energiju,razmenjujemo ljubav.
Zajedno pevamo, igramo se, smejemo i prepiremo.

U životu ćete naići na razne prepreke, zapitaćete se da li ste dovoljno dobre. Ja sam tu da vas već sada usmeravam i naučim da jeste. Uvek ste dovoljno dobre. Vredne ste ljubavi samim tim što postojite. Moje ruke će uvek biti raširene za vas, srce otvoreno, emocije na izvol’te.

I kad mi kažete da ste ljute na mene i da me više ne volite jer treba da skupite igračke, nastaviću da govorim: “U redu je, ja tebe uvek volim.”

Često uveče kad legnem uvučem se između vas dve i udišem vam miris, cmačem vas, mazim po kosi i molim se za vas. Zahvaljujem što sam imala priliku da još jedan dan provedem u vašem prisustvu.

A ujutru ponovo udahnem taj miris pre nego što se probudite. Ušuškam vas još jednom makar na par minuta. Pričate mi šta ste sanjale dok se oblačimo i ja vas slušam. Slušam moju divnu decu koja iz dana u dan rastu i čije priče postaju sve zanimljivije i šarenije.

Tu sam da vas vaspitam, naučim, podviknem, mazim, ljubim, hranim, tu sam za sve.

Tu sam i u dobru i u zlu, i kad je strašno i kad je smešno, i kad plačemo i kad se kikoćemo, i kad nemam pojma šta radim i kako ću dalje, tu sam.

Uvek ću da se trudim. Dajem. Volim.

Nije uvek kao u bajci, ali ovo bajka jeste sigurno. Vas dve ste bajka i blagoslov. Sa vama ovaj život ima smisla. Vas dve ste svetlo na početku, sredini i kraju tunela. Ono što vi obasjate, zapečaćeno je ljubavlju.

Vaša savršeno nesavršena mama