One…

Oduvek su me fascinirale žene koje zabole uvo za to šta je društveno prihvatljivo ili lepo većini. One žene koje su zadovoljne sobom. Koje znaju da uživaju u svakom danu. Koje i kada sede kod kuće, peru sudove i ljušte krompir, odlično se provode. Kojima je bitno da su sebi lepe. Koje ne pokleknu pod pritiskom okoline da treba da budu majke, super žene, odlične kuvarice i kurve u krevetu: osim ako to same nisu odabrale. One koje imaju nešto divlje u sebi, onaj delić koji ne može da se pripitomi… i što ih više ograničavaš, gušiš konvencionalnostima i pričaš im kako treba da žive, šta da osećaju, sve više im ulivaš snagu da nastave po svome. Jer one nisu rođene da budu pripitomljene, da slepo prate modu ili muškarca kojeg su izabrale, nisu ovde da bi živele zbog drugih.
One daju sve od sebe, ali onako kako umeju i koliko umeju.
One su tu da slušaju svoj glas.

Advertisements